ESC Volontiranje//5 stvari koje sam naučila u Danskoj

Autorka članka je Nevena Marinčić, volonterka na programu razmene ESC u Danskoj. U ovom članku, Nevena vam prenese deo njenog iskustva volontiranja u srednjoj školi Ribe Ungdomshøjskole.

Kako se bliži skoro pola godine otkako sam u Danskoj, smatram da je idealno vreme za pravljenje liste stvari koje sam naučila u Danskoj u ovom periodu i koje će mi ostati kao lekcije za ceo život.

  1. RADIŠ DA BI ŽIVEO, NE ŽIVIŠ DA BI RADIO

Prva stvar koju sam naučila u Danskoj je da ovde ne treba da te bude sramota
nijednog posla koji radiš. Šta to u stvari znači? Ovde nikoga nije sramota da kaže
kako je tokom mlađih dana radio u prodavnici ili čistio po kancelarijama kako bi
skupio pare sebi za džeparac. Ljudi ne gledaju ispod oka nekoga ko se bavio takvim poslom, jer se ta osoba trudila da stekne novac ,,svojim rukama”, a ne živeći na račun roditelja. S druge strane, svi ostali poslovi su takođe cenjeni i ovde se više svodi na lični izbor da li će osoba biti lekar ili zemljoradnik. Pored toga, nakon što završe sa poslom, Danci neće toliko pričati o onome što su na poslu radili, nego će se posvetiti svojim hobijima ili samo uživati sa porodicom i prijateljima.

2. HIJERARHIJA I AUTORITET NISU TOLIKO BITNI

Dalje, u Danskoj hijerarhija i autoritet nisu od velike važnosti. Učenici ne persiraju
profesorima i često im se obraćaju govoreći samo njihovo lično ime. Dodatno, tokom pauze za ručak na poslu neće vam biti čudno ako vidite kako zajedno sede
čistačice, kuvarice i direktori. Ovde se ne smatra da je neko manje vredan time što nije završio fakultet ili ne dolazi na posao u odelu.

3. ŽIVOT NA SELU

Naučila sam da je i život van grada isto tako pun ,,života” kao život u gradu. U
Danskoj se mnogi ljudi odlučuju na preseljenje van grada, naročito kada žele da
zasnuju porodicu. Veliki broj događaja se odvija i u selima, a ona su i dobro
povezana sa većim gradovima gradskim prevozom. Pored toga, u Danskoj se
smatra i sasvim normalnim da idete biciklom pola sata ili duže do posla ili škole.

Još bitnije je što se u Danskoj reč seljak ne koristi u negativnoj konotaciji. Ipak, danska sela su malo drugačija od onih u Vojvodini. Kod njih se ne
podrazumeva crkva, škola i prodavnica u centru naselja, nego se može desiti da se njihova kuća nalazi skoro pa usred prirode, okružena sa nekoliko drugih kuća, bez prodavnice ili pekare i bez nekog konkretnog centra naselja.

4. HYGGE

Pre nego što sam došla u Dansku, često se dešavalo da čujem reč hygge, iako nisam znala ni kako se ta reč izgovara i mislila sam da je ta reč samo dobila previše na popularnosti, bez stvarne osnove za to. Ipak, kad sam stigla u Dansku tu reč sam čula gotovo svakodnevno, ali sam tek ovde uspela da shvatim i pravo značenje reči hygge. Često bih nakon druženja i provedene večeri gde samo sedimo zajedno, ili pored toga grickamo neku hranu i pijemo kakao uz zvuke pucketanja vatre, čula kako je bilo baš hygge. Hygge je osećaj udobnosti. Osećaj da si na pravom mestu u pravo vreme. Osećaj pripadanja, da si saslušan i da nema potrebe da se dokazuješ sebi ili drugima.

5. JANTE LAW

Jante law ili Janteov zakon je nepisani zakon skandivanskih zemalja prema kome
pojedinci ne treba da se osećaju kao da su nešto više važni ili bolji od drugih. Zbog toga ćete retko čuti Dance kako govore koju su ocenu dobili u školi ili kako su najbolji u poslu koji rade. Danci ne porede sebe sa nekim, govoreći kako drugi voze bolja kola ili kako neko uspeva da izgleda zgodnije nego oni. To im ostavlja
mogućnost da svoje slobodno vreme iskoriste na najbolji mogući način, radeći
stvari koje im pričinjavaju zadovoljstvo.

Ostavite odgovor